|
Namestih se udobnije u fotelji i uzoh šolju sa stolića.
- Imam tri ljubavnika, a veče provodim pijući kafu s dripcem, deset godina mlađim od sebe –
rekoh s gorčinom i otpih gutljaj.
- Tri ljubavnika... Stvarno!? – zaprepašteno reče Nenad.
-
Stvarno... – odgovorih, imitirajući njegov izraz lica.
- Bože sačuvaj, ti nisi normalna...
– reče, još uvek u šoku. – Znaju li jedan za drugog, trećeg...
- Prvi zna za drugu
dvojicu, a druga dvojica su ubeđena da su jedini muškarci na planeti.
- Kako, zašto...? Zašto
nisi samo s jednim?
Nenad nije izlazio iz šoka. Preko lica su mu preletali izrazi neverice i zbunjenosti. Ne
znam ni sama zašto mu otkrih svoju tajnu. Možda potreba da se nekom poverim, da potvrdim tezu da moje ponašanje
nema ništa zajedničko sa zdravom pameću...
- Svakom od njih nešto fali i svaki ima nešto
što me oduševljava. Kad ih skupim na vrpu, njihove zajedničke osobine bih volela naći u jednom čoveku
– rekoh.
- Ajd’ oni što ne znaju, ali zašto je s tobom onaj što zna?- pokuša da shvati
Nenad.
- Onaj što zna, isti je kao ja. Mene doživljava kao posebnost, uglavnom zato što je svestan
da nikada neću biti njegova. Doduše, često je ljut na mene, ali to prećutkuje. Nisam mu ništa obećala,
niti planiram. A i da jesam, lagala bih. Nismo stvoreni jedno za drugo. U svakom slučaju, uvek sam tu kad nadrlja u nekoj
drugoj vezi, a i u njegovom svetu postoji mesto koje samo meni pripada...
- A ona dvojica – upita malo mirnije.
-
Ah... Kada govorimo o seksu, onaj drugi je u krevetu san svake žene... Na njega reagujem životinjskim instiktom.
Dovoljno je da mi spusti ruke na kukove i ja poludim totalno. Jedini muškarac koji me uspeva sasvim zadovoljiti. Ali...
-
Šta njemu fali – nasmeja se Nenad.
- Sve ostalo – odgovorih razočarano. – Kad izađemo
iz kreveta, ne preostaje ni jedna tema za razgovor. Ima stravične navike koje me užasno nerviraju. Način na
koji razmišlja, hoda, jede, spava... Stvarno se mučim u njegovom društvu.
- A, treći...
-
E, treći je sasvim posebna priča. S njim nikada nisam svršila. On me oduševljava zato što je jako
izgubljen tip. Kad se uzbudi jauče, kada ga dodirnem sav se trese... Ludo skroz. Nekada mi se čini da me stvarno
voli, ali šta vredi kada stalno radi sve pogrešno– rekoh sa žaljenjem.
Petar je stvarno takav.
Uzbudi me do ludila i onda sve pokvari. Setih se scene od pre par večeri. Došla sam u njegovu kancelariju. Sve je
zaključao i skinuo se nasred prostorije. Počeo je da drhti kad sam mu se približila, da jauče pri svakom
mom dodiru. Svukao mi je hlače i gaćice i izdigao me na svoj radni stol. Polegao me na hladnu plohu, a onda se našao
među mojim nogama. Njegov užareni pogled se nije odvajao od mog tela. Drhtavim, vrelim prstima je kružio
po mom nabreklom klitorisu, a onda se kao orkan spustio na mene.
„Nemoj opet svršiti“, zakukah.
Kasno. Petar, jednostavno, nije sposoban da se kontroliše u mom prisustvu. Njegov jecaj malo stiša moj bes. Kakva
korist? Izgubila sam volju čak i da se sama zadovoljim.
„Drugi put ću izdržati, obećavam...“,
reče pokajnički, brišući spermu s mog stomaka. „Hoću, majke mi...“.
Ćutke
sam sela za stol, a on doneo flašu votke i dve čaše. Zgrčeno sam gledala kako sipa piće u čaše
i jednu gura pred mene.
„ I sada treba ponovo da se napijem da me prođe muka, ha...“, rekoh poluslomljeno,
polubesno. On stane iza mene, nežno spusti ruke na moja ramena.
„ Znaš da te volim“, kaže
s nekim bolom u glasu, naže se preko moje glave i poljubi mi bradu. Znam. Znam. I to bi trebalo da je opravdanje za svaku
noć koju moram da se napijem da je nekako preživim.
- On je glavni krivac što sam našla drugog...
– objasnih Nenadu. – Ima strašnu sposobnost da me emotivno pokrene, da me zapali, a ne može tu vatru
da ugasi... Jednostavno je buktinja koja izgori u trenu...
- Znači, kad te taj Petar izludi, ti zoveš onog,
drugog da te smiri – reče Nenad kroz smeh.
- Tako nekako... – rekoh.
Uglavnom je tako.
Jovana zovem kad više ne mogu da se smirim. Oh, on stvarno ima načina da to dobro uradi i nikada me ne pita mnogo.
Moje insistiranje na samo seksualnoj vezi mu odgovara jer nije naviknut na neke obaveze.
Jovan je narcis, zaljubljen
u svoj spolni organ. Pere ga desetak puta dnevno i najviše voli reći: „Jel’ da je lep...“ Na njegovo
pitanje-konstataciju uvek odgovorim: „Divan!“. Na muškom spolnom organu ne vidim ništa lepo, ali treba
odati počast komadu od dvadesetak centimetara koji ti priušti toliko zadovoljstva...
- Dobro... A, kako
se u priči našao onaj prvi? – upita.
- Prvi je u početku bio neko kome sam se jadala kad me
bace u bedu ona dvojica. Ima golem psihički uticaj na mene i enormnu količinu shvatanja moje psihe. No, u jednom
trenutku se dogodilo da je teoriju pretvorio u praksu. Tako smo se našli u krevetu...
Setih se telefonskog razgovora
kojim je Srđan produbio naše prijateljske odnose... Kukala sam kako mi je dosta svega i kako je neshvatljivo da
žena pored dva ljubavnika bude toliko usamljena... Pitao me šta imam na sebi.
„Ništa“,
rekoh.
„Sada bih voleo da sam pored tebe. Hmm... Znaš šta bih uradio? Ne, ti radi ono što bih
ja radio... „, u glasu mu je treperela uzbuđenost. „Jezikom bih ti kružio po klitorisu, a ti bi se izdizala
i dahtala... stavi prste na klitoris... Jesi? Sada kruži, kao da je moj jezik“.
Osetih kako mi se ježi
koža na vratu samo kada se setim Srđanovog uzbuđenog glasa.
„Sada zamisli da ti grickam bradavice
i ulazim u tebe. Polako... Napred-nazad, napred... Sada sam te okrenuo na stomak, uhvatio za kukove i sav se zabio u tebe...“
Posle
deset minuta je slušao kako samu sebe zadovoljavam sa slušalicom na ušima. Iz daljine se čulo i njegovo
dahtanje. „Čuo sam te kako svršavaš“, reče zadihano. „I ja tebe“, odgovorih.
Naravno,
drugi dan smo sve ponovili bez telefona.
- Hm... - zamišljeno reče Nenad. – Kada bi našla osobine
sve trojce u jednom muškarcu, da te neko voli kao Petar, da te može zadovoljiti kao Jovan i razumeti kao Srđan,
da li bi ostavila svu trojicu?
- Naravno da bih – rekoh bez imalo premišljanja. – No, takvog još
nisam srela.
- Videćemo... – reče Nenad i ustade.
Stade pred mene i poče se skidati.
- Šta radiš - zaprepašteno se izbečih.
- Pokušavam jednom slepcu otvoriti oči.
Pokušao sam to na više načina u zadnjih par meseci, ali nije vredelo – reče i nastavi se skidati.
-
Stani, pa mlađi si od mene celu deceniju... – pokušah ga zaustaviti.
- Aha... To mi je prednost,
zar ne...? – reče promuklo i počne otkopčavati pantalone.
Još u neverici, zagledam se u
njegove grudi i stomak. Pantalone mu padnu na pod. Svuče čarape i gaćice i ostane stajati preda mnom sasvim
gol.
Osetih kako crvenim i pri samom pogledu na njegovo uzbuđeno telo. Ipak, ostanem zavaljena u ugodnoj sigurnosti
fotelje.
On se spusti pred mene na kolena, uhvati me za kukove i u trzaju privuče sebi. Duboko udahnem njegov
miris i zarijem lice u njegova prsa. Izdigne mi suknju, gaćice pomeri u stranu i nežno stavi prst u moju vrelu unutrašnjost.
-
Volim te više od Petra... Mogu te zadovoljiti i shvatiti... Obećaj da ćeš sutra ostaviti svu trojicu...
– reče, divlje prodirući u mene. – Obećaj...
- Aha... – promrmljah polusvesno, boreći
se s njegovim jezikom.
Uostalom, šta drugo može da kaže žena koja ima četiri ljubavnika?
|
