Živim u vetrenjači.Prelepa je. Bela. Suncem okupana. Iza nje brdašca i mali vinograd. Na osami je. Do nje vodi uska cesta. Okružena je šljunčanim pločnicima.           

Klesano kameno stepenište  završava na malom platou pred samim ulazom. Starinska vrata, ukrašena duborezom, širom su otvorena. Kružni zidovi upijaju prepodnevnu svetlost.           

Unutrašnjost starog zdanja sasvim je prilagođena novom vremenu i životu u njemu.           

Prostorija je u preseku nekih petnaestak metara. Njeno težište se nalazi na  niskom stoliću od ružinog drveta. U glinenom ćupu sa  sedam žutih ruža.           

Okrenuti na sve četiri strane sveta, veliki prozori prave kontrast kružnom prostoru.           

Ispod severnog prozora je muški radni sto. Masivan komad nameštaja. Strog, hladan. Pored računara, složeno je nekoliko knjiga. Samo jedna knjiga je nemarno bačena na rub leve strane stola.            

Iritira me, provocira, muči. Izbegavam je gledati.           

U crnoj, kožnoj fotelji sedi muškarac.       

Zaneseno lista stogodišnje stranice. Gubi se u rukom ispisanim redovima.           

Moj radni sto je ispred prozora na istočnom delu. Prostor među nama je odeljen nizom polica s uredno poslaganim i vremenski sortiranim knjigama.           

Od prepodnevne svetlosti ostao je samo tračak. Zadržao se na rubu mog stola.            

Prozorsku dasku  ukrašava rascvetan žbun zvončića. Ubrah jedan cvetić.

Pripremih kafu. Hladan sok od višanja orosi čaše. Krenuh prema njemu. Stopala mi upadaju u vuneni tepih. Spustih tacnu na slobodan prostor pod prozorom. Stavih mu iza uha beli zvončić.           

Ne primećuje me. I dalje je udubljen u tajnu starinskog spisa. Telom mi prelete mučnina. Osećaj suvišnosti.           

Udaljih se korak. Naslonih nogu na njegovu stolicu. On se pomeri. Noga mi kliznu sa naslona. Oslonih  se na rub stola. Na meni je  platnena haljina s cvetnim motivima i vezicom na leđima. Ništa ispod nje. Zadigoh jedan kraj.           

Zavukoh prste pod tkaninu i pođoh s uživanjem kružiti po osetljivim delovima svoga tela…           

Zbunjeno me pogleda. U trenutku shvati.

Spusti knjigu, odgurnu se nogama o pod. Zaškripaše točkići na stolici.            

Pomeri mi noge i nađe se između.

Usporenim pokretom, zadiže celu haljinu. Poljubi mi unutrašnju stranu kolena. Zadrhtaše mi butine. Njegove usne nastave svoj put. Vrhom jezika pritisnu pulsirajuću tačkicu mog međunožja… Preseče me bol u stomaku.           

 Zvončić kliznu niz njegovo lice, pade na moju nogu, zatim nestade na podu.           

On ustade i svuče majicu. Uhvati me za kukove i privuče sebi.            

Kliznuh po lakiranom stolu. Osetih kako nestrpljivo prodire u mene…

Uhvatih se čvršće za njegova ramena. Iz njegovog grla izleteše prigušeni krici. Osetih pulsiranje u svojoj unutrašnjosti. Preplavi me talas vrućine. Privije me sebi da jače oseti moje drhtanje i ekstazu. Zgrčih se i omotah oko njegovog tela. On me nežno zagrli i poljubi vrat. Vrati se u stolicu. Namesti mi haljinu i povuče u svoje krilo. Ponovo se odgurnu i vrati na svoje mesto. Stavi knjigu u moje krilo. Desnom rukom nastavi da lista stare stranice. Levom mi miluje kolena.            

Prostorijom se razli mir. Ispred mene je odbačena, smeđa knjiga. Na tvrdim koricama je zlatotiskom utisnuto nepoznato ime.            

Pogled mi kliznu na pod. Na zgnječen cvet zvončića.           

Zapeku me suze u očima.